Epilepsija
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 17 | Nivo: Univerzitet u Novom Pazaru

Uvod
Mnogi misle da su napadi najveći problem u epilepsiji. Naravno, napadi jesu problem i cilj lečenja je da ih potpuno sprečimo, ako je ikako moguće. Ali ukoliko ste vi osoba sa epilepsijom, član porodice ili roditelj deteta sa epilepsijom, šta je to što čini vaš svakodnevni život tako teškim. Da li su to napadi? Ili je to briga o tome kakvu štetu može naneti sledeći napad? Da li neprestano mislite o tome šta će se sledeće desiti? 
Epileptički napad traje nekoliko minuta ili manje. Strah od sledećeg napada može da traje doživotno.
Epilepsija predstavlja tendenciju ponavljanja epileptičkih napada. Epileptični napad nastaje zbog iznenadne, prekomerne i sinhronizovane aktivnosti nervnih ćelija (neurona) mozga, koja se sama prekida. Tek ponavljani napadi predstavljaju epilepsiju. Jedan napad nije epilepsija, a imaju ga mnogi ljudi tokom života (5% populacije). Svaki čovek ima prag dejstva različitih činilaca koji mogu izazvati epilepsiju. Kod epileptičara je ovaj prag za pojedine činioce smanjen. Incidenca pojave epilepsije je 4-8‰. U 75%  epilepsija se javlja pre 20. godine.
Prema etiologiji epilepsija može biti:
Primarna – nepoznatog uzroka,
Epilepsija koja se javlja u okviru različitih genetskih anomalija i njen tok je predvidiv. Ona uključuje: infantilne i juvenilne absanse, juvenilnu miokloničku epilepsiju, Lennox-Gestaut sy,
Sekundarna epilepsija nastala na bazi oštećenja mozga od strane različitih bolesti. Ta oštećenja mogu biti: delovanje teratogena, porodjajna trauma, neurotrauma, infarkt mozga, krvarenje, tumor mozga, infekcija, inflamatorno-degenerativne promene.
Šta je epilepsija?
Definicija epilepsije
Reč “epilepsija” je grčkog porekla i znači “ščepati, iznenada zgrabiti”. Epilepsija je zajednički naziv za veliku grupu anatomskih ili funkcionalnih poremećaja mozga koji se ispoljavaju ponavljajućim napadima. Epileptični napad liči na unutrašnju električnu oluju. Iznenada, obično bez najave, veliki broj moždanih ćelija nekontrolisano šalje impulse i stvara se “električna moždana oluja”. Ova “oluja” remeti funkcije mozga i ispoljava se u vidu napada. To je posledica nenormalne, prekomerne aktivnosti moždanih ćelija. 
Epileptični napad se javlja zbog iznenadne, prekomerne i nenormalne aktivnosti nervnih ćelija.
Šta izaziva epilepsiju?
Svaki mozak ima kapacitet da reaguje epileptičnim napadom u specifičnim uslovima. Ali u većini mozgova se spontano ne događaju napadi i za njih se kaže da imaju "visok prag" tj. otporni su za napade. Ljudi se međusobno razlikuju, a isto tako se razlikuju i njihov prag, tj. otpornost prema napadima. Kao i ostale razlike među pojedincima, i ova otpornost uglavnom zavisi od genetskih faktora. Osobe sa "niskim pragom" mogu da dobiju epileptični napad spontano, bez ikakvog povoda. Nekada se sklonost ka napadima javlja familijarno, i tada napade ima više članova porodice. Genetika epilepsije nije jednostavna. Kod određenih osoba postojeći prag za napade može da se snizi ako je mozak pretrpeo povredu ili ako je izložen neobičnim stimulacijama (kao što je treperava svetlost u diskoteci). Ukoliko je povreda mozga ozbiljna i teška (bez obzira da li je to posledica saobraćajne nesreće, infekcije, porođajne traume, tumora ili šloga), epilepsija se može razviti kao posledica čak i kod ljudi koji prirodno imaju “visok prag”. Mnoge osobe povezuju početak epilepsije sa određenim, nekada i minimalnim događajima, kao što su duvanje u lice, ili emotivno uzbuđenje, iznenađenje ili velika radost. U ovakvim slučajevima značajnu ulogu ima porodična sklonost ka napadima.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]